ПОГРЕШНО УСМЕРЕНО САОСЕЋАЊЕ
"Саосећање" је реч која је суочена са многим опасностима попут ирационалног концепта "једнакости" и "демократије". Када говоримо о саосећању и другим блиским емоционалним категоријама као што су љубав, толеранција, опраштање, витештво,... универзализам и понижење ми пролазе кроз главу, баш као и њихове супротности попут мржње, освете итд. Ако наша Раса жели да преживи, опстане на овој планети Земљи, тада је потребно да ми извршимо комплетне и фундаменталне промене у нашим ставовима. Вишевековно труљење мозгова мора немилосрдно да буде одстрањено из колективне психе наших народа! Један од најчешћих разлога за непрекидне сукобе − и међусобно забадање ножева у леђа међу различитим лидерима и групама које су све посвећене очувању наших народа и опстанку наше Расе – је питање наше стратегије. Историја нам даје најбољи одговор и на ово. По том питању много може да се научи од револуционара из прошлости. Адолф Хитлер је погодио у саму срж проблема када је рекао да је разлика између покрета и политичке партије у томе што покрет никада неће себе компромитовати тиме што ће правити компромисе у остварењу свог циља, док са друге стране политичари су увек ти који су склони прављењу компромиса (уступака). Наравно, ово не значи да међу покретима са истим циљем не треба да постоји сарадња, неко савезништво, или у најмању руку барем споразум о ненападању. Међутим, то ипак не значи да ће покрет правити компромисе са непријатељем, што је опет тако својствено и карактеристично политичарима. Мао Це Тунг је једном приликом тачно изјавио да Револуције не могу да се одиграју пре него што се за њих не створе неопходни услови. Многи фактори, као што су економија, култура, религија и тсл., морају да се сви сударе у једној тачки пре него што дође до страховите експлозије која ће изменити корен читавог друштва. Међутим, масе су увек парализоване инертношћу. Оне ће се увек опирати променама осим када се оне одвијају у малим дозама и то тако да оне не поремете њихов устаљени начин живота и тренутно владајуће догме. Управо из тог разлога мора постојати више нивоа нашег отпора. Масе се прво морају подојити млеком, баш као и мала деца, све док не порасту да би могли јести и чвршћу храну (сурову и непријатну истину). Баш зато што сам препознао овај концепт, или боље речено правило у развоју свести маса, то је и разлог због чега ја не нападам друге лидере, осим наравно у случајевима када они почине расну издају. Сваки покрет мора, понављам, мора, имати тачку фокуса (циљ) око којег се води борба и око којег се не могу правити компромиси! (...)
Пре него што разумемо погрешно усмерено саосећање, које је и наслов овог текста, ми морамо прво да разумемо истину. Пошто свака религија или религијски лидер тврде да једино они познају истину, а све то се подупире само тврдњама типа "веруј", "имај вере" јер тако кажу "свете књиге", овде треба да нагласимо и по чему се то Вотанизам толико разликује од свега наведеног? Веома једноставно, Вотанисти сматрају да су Природа и вечни и непроменљиви Природни Закони дело самог Креатора – а самим тим и Божији Закони! То је "библија" коју је исписала сама природа, а не неки човек или људи. Природни Закони, пошто су вечни и непроменљиви, не могу бити погрешно интерпретирани, измишљени, искривљени или промењени. И свака врста, Раса која жели да опстане и преживи мора се повиновати тим природним законима јер природа сама намеће санкције за њихово непоштовање. Сваки онај који се понаша супротно тим законима природе осуђен је на нестанак! То је есенција, суштина саме истине коју се знали и следили древни Аријевци и њихове многобожачке религије. За оне који се по први пут сусрећу са Вотанизмом, ваља нагласити да ти религијски митови и приче не треба да буду схваћене буквално, већ да оне у себи носе, крију поруку по којима одрасли треба да се понашају како би опстали. Уколико би неке од Белих расних религија прихватиле и у себе инкорпорирале ове чињенице, њихова учења би тада била од велике користи нашим белим народима као помоћ у њиховом опстанку. Аријевске религије несмеју ни у ком случају да се конфронтирају са вечним законима природе нити да буду супротне логици и здравом разуму. Баш као што једна слика вреди хиљаду речи, тако једна здрава религија у коју су уткани програми за преживљавање и напредак наше Расе, вреди више него читави спратови многих библиотека. То је због тога што религијске приче стварају тзв. менталне слике и пројекције које делују као шаблони понашања. Када вреднујете неку религију морате је увек процењивати у складу са изнетим, зато што су Природни Закони сурови и не праштају онима који их не поштују. Друге шансе, прилике ту нема! (природа не даје губитнику другу шансу; пример тога можемо видети и у односима међу различитим врстама; нпр. антилопа коју сустигне лав не добија од природе другу, нову прилику тако што ће се реинкарнирати, или наставити "живот" у некаквом рају – прим. прев.). Да ли Природа негде учи саосећању изван своје врсте или Расе? Наравно да не! Наш опстанак као Расе зависи управо на том искреном одговору, којем сви ми најзад морамо храбро погледати у очи. Чопор вукова је идеалан и сликовит пример за објашњење поенте поштовања Природних Закона. Вукови нису слични људима само због тога што су сисари, већ и по томе што они живе у заједници,... они заједно лове, заједнички бране своју територију, заједнички подижу и брину о својим младима,... све зарад општег добра. Солидарност и лојалност чопору и врсти је овде изузетно изражена. На сву срећу вукова, а на нашу жалост, они немају толико развијен интелект (као људи) који би им омогућио да усвајањем суицидалне религије у себи пребришу инстинкте којима их је природа подарила. У сваком вучијем чопору постоји алфа мужијак, лидер, или вођа чопора. Он је то место заузео (освојио) борбом са свима онима који су му то место оспоравали. Важно је овде напоменути да та борба није била до смрти, већ су поражени вукови давали знак када прихватају пораз и признавали ауторитет победника. Победник је са друге стране прихватао њихову изјаву потчињености и остављао их у животу, није их убијао! (то је лојалност врсти – прим. прев.). Ово што је речено за вукове идентично је витештву међу нама Аријевцима. И ту је на даље уследило погрешно усмерење, продужетак тог витештва које се временом претворило у саосећање према пораженоме (односно слабијем, лошијем и инфериорнијем). Ми смо то витештво (саосећање), супротно природним законима, проширили изван своје расе и на друге. Вукови ово нису никада учинили, они ће убити сваког супарника изван њихове врсте, нпр. којота, пса или лисицу, и то без трунке милости или саосећања! То је закон природе и њена команда: унутар своје врсте солидарност и лојалност; изван своје врсте нема саосећања ни милости, сви други су само плен. Да видимо шта се дешава сада код нас људи. Постоје три основне расе, често се воде спорови око њихових назива, али то ништа не мења, јер суштина је та која је битна: 1.) Кавказоиди (Бели Аријевци), 2.) Негроиди (Црнци) и 3.) Монголоиди (Жути или Црвени). Сви остали који не припадају ни једној од наведених раса су само мешанци. Негроиде, Монголоиде и мешанце није уопште брига за било какву добробит Кавказоида (т.ј нас Белих Аријеваца), што је у потпуности у складу са Природним законима, јер свако треба да брине о својима! (аналогија у природи: што би лавови бринули о томе како је пумама или гепардима? – прим. прев.). А шта се дешава са нама и код нас? Код нас је под утицајем једне универзалистичке религије и империјалистичког капитализма дошло до тога да су наши људи постали тотално индоктринирани са погрешно усмереним саосећањем! Тако ми дајемо храну, технологију, медицину, едукацију (образовање), територију, па чак и наше жене другим расама које се надају нашем нестанку, или у најмању руку њих не интересује наш опстанак. Ово је апсолутна лудост у очима Природе и њених закона! Реч "љубав" је данас реч која се у највећем броју случајева погрешно употребљава, и то у било ком језику. Приде, љубав и саосећање често се још поистовећују или се користе заједно. Од свих сисара па на овамо, све до нас Аријеваца, љубав је подразумевала само емоцију која је везана за мајку и њено потомство. Капацитет, снага и интензитет те љубави, мајке према своме потомству, нарочито је снажно изражена код наших белих Аријевских жена. То је безгранична љубав! Управо је то оно што је највише искористио наш непријатељ! Још од тзв. еманципације жена у Америци која је верификована и амандманом на Устав 1920. године наша раса је ужурбано кренула ка сопственом уништењу. Све што треба да прикажу ТВ програми, емисије и филмови је неко изгладнело Црно дете у Африци па да наше жене појуре да поклоне и свој последњи цент неком мисионару у Сомалији или некој Афричкој хуманитарној организацији. Следеће мисли сигурно никада нису прошле кроз главе наших жена: Као прво, свет је природно начињен као бескрајна утакмица и сурова арена за такмичење у преживљавању најразличитијих облика живота; зато је сваки цент дат као помоћ другим расама ништа друго до расна издаја! Њена љубав треба да буде усмерена према нашој белој деци, као прво њеној сопственој, затим деци њених рођака, а на послетку свој белој деци! Друго, када кршимо природне законе тада ће то доћи као казна за наплату. Када их ми хранимо, они ће се и даље множити, а пошто су ресурси у погледу хране ограничени, убрзо ће стасати нови који ће поново гладовати. Природа је тако удесила да тамо где се оскудева у храни популација не може да порасте, јер једноставно нема природних услова за тако нешто. Ми кваримо тај природни баланс нашим испорукама хране, лекова, и тсл. То ће само још више погоршати ствари, а да не говоримо да би та средства могла бити паметнија искориштена за бољитак наше расе, јер је управо она створила те вишкове; самим тим награда припада оном ко ју је и освојио. Ово горе изнето представља типичан пример погрешно усмереног саосећања код наших људи, а пре свега наших жена. Зато је погрешно усмерено саосећање најгори грех који можемо починити и раван је расној издаји.
У последње време све већи број припадника наше Расе је забринут за природу и околину. И то са правом. Земља има лимит који јој омогућава да ограничи број становника који на њој обитавају. Тренутно њу, према грубој процени, насељава око пола милијарде Белаца и око пет и по милијарди обојених (приметите да је то свега 500 милиона нас у мору од пет и по милијарди обојених – прим. прев.). Питање је да ли би Земља могла да издржи и само нас (белце), ако би се наставило са овом енормном сечом шума, испуштањем фосилних горива у атмосферу, и одлагањем нуклеарног отпада у природу. Бројка од 50 до 100 милиона Белаца могла би да начини ову планету природним рајем за себе, али ова индустријализација трећег света од стране капиталиста и њихових религијских кохорти би врло брзо све уништила. Да будем директан и сурово искрен: или ми или они! Трећег нема! Или наш опстанак са једне стране, или пропаст, нестанак и мизерија са друга стране. Одаберите сами. Природа нема своје миљенике и она неће фаворизовати никога! Ако и даље будемо кршили природне законе и ако их се не будемо придржавали ми ћемо нестати са лица земље. Природа признаје и познаје само победнике,... оне који су јаки, мудри и лепи. Сваки ранчер или одгајивач стоке, односно фармер, рећи ће вам да је приликом узгоја и размножавања увек најбоље упарити најбоље и најквалитетније примерке. То је због тога што се тиме обезбеђује снажно и здраво потомство – сви остали завршавају као шницле! Сада се раса Галилеа и Тесле мора коначно одлучити да ли жели да преживи или да буде прегажена од расе која није била у стању да измисли точак или писмо. Технолошко преимућство и техничко знање овде чак није ни питање. Данас постоје читава одељења која сведоче о томе како је наша раса деградирала саму себи усвојивши ово погрешно усмерено саосећање. Та одељења су одељења у дечијим болницама у којим се одржавају у животу највеће наказе, деца рођена без мозга, без руку, ногу, или других делова тела или органа. Такође, фундаменталисти те стране универзалистичке религије не дозвољавају абортус Белој жени коју је силовао припадник стране, друге расе, из разлога погрешно усмереног саосећања према монгрилском фетусу. Невероватне мере се користе чак и према онима који желе да окончају своје животе, јер су суочени са стравичним и неиздрживим боловима (мисли се на еутаназију – прим. прев.). Чувени писац и новинар H.L. Mencken једном приликом је рекао: "Американци су глупи." Можда, али ја бих рекао да ово важи за нашу расу у целини, јер ми смо тотално уведени у масовно лудило. Догма влада уместо здравог разума и природних закона. Промена у стању наше свести и размишљању је тренутно најважнији задатак на којем сви ми морамо заједно радити без обзира колико то било трауматично. Постоји један добар пример који сликовито приказује како су наши умови програмирани са тим погрешно усмереним саосећањем... 1992. године у Јужној Каролини банда сачињена од седморице црнаца киднаповала је младу белу девојку по имену Melissa McLaughlin. Током више часова они су је наизменично и непрекидно силовали, а затим мучили и то тако што су јој живој одрали кожу пре него што су је коначно убили. Да ли су њени родитељи, дубоко у својој вери у библију, тражили да правда буде задовољена? Тешко! У правом хришћанском маниру и духу хришћанског опраштања, толеранције, љубави и саосећања, њихова највећа брига је била усмерена као брига за душе убица њихове ћерке! Нека коначно буде свима јасно – зло које остане некажњено поновиће се! Правда која стигне са закашњењем није правда уопште! А "правда" која стиже злочинце у некаквом другом, или загробном животу, није ништа друго до обична али делотворна демагогија у рукама тирана. Терор се може победити само са још већим терором! Да ли неко од вас може и да замисли Викинга од пре 1.000 година како се моли и брине за душе убица своје ћерке?! Ми смо сви кастрирани и наши умови су загађени. Данас имамо мушкарце који се понашају као жене и жене које хоће да буду мушкарци. Секс и рат, пожуда и освета, победа или смрт, све су то чињенице по којима је природа позната. »Умеће Ратовања« од Сун Цуа, источњачког мислиоца, признаје и обзнањује ове природне чињенице по којима се већина ствари одвија. Храброст без мудрости, или лукавост без силе је бесмислена и узалудна. Само је победник тај који може да дозволи себи и покаже саосећање, а он никада неће бити победник све док има погрешно усмерено саосећање. Ми коначно морамо скупити храбрости да одбацимо све лажне догме, било да оне уче погрешно усмереном саосећању, или некаквој страној религији суицидалног ефекта и карактера. Исто важи и за такве политичке системе. Природни закони говоре све.
Коментари
Постави коментар